Моја снаја, Сатоми, која се посвађала са мојим братом, дошла је у моју кућу тражећи да остане само једну ноћ. Сатоми је стигла само са одећом коју је носила, толико мршавом да је било тешко видети где да гледа, а да ствар буде гора, није носила грудњак. Рекао је да му се пије, па кад сам му дала пиће... почео је да се држи за мене... и мој разум, који сам једва одржавао, се срушио са треском.